Šubert
Umetnost patnje
Umetnost patnje
Vrlo često je kreativni zanos rezultat slabog fizičkog stanja, kreativna euforija drugo lice psihičke depresije, prividni višak energije neretko moranje. Neki ljudi kažu da istinska kreativnost nastaje iz intenzivnog emotivnog iskustva.
Kada je Franc Šubert počeo da radi kao školski asistent pričao je: “Istina je, svaki put kada sam komponovao, ti mali ološi su me toliko uznemiravali da bih izgubio nit. Naravno svojski bih ih izudarao.” U jednom trenutku odlučuje da pobegne od pritiska škole........
Počinje da radi kao privatni učitelj dvema mladim groficama: “Niko ovde nije u stanju da razume istinsku umetnost, stoga sam sam sa svojom voljenom i moram da je skrivam u svojoj sobi, u svom klaviru, u svojim grudima. Iako me ovo ponekad rastužuje, s druge strane čini da se osećam superiornim”.
“Moja dela nastaju jedino zahvaljujući muzičkom zalaganju i bolu; izgleda da su ona koja su nastala samo iz bola najmanje prihvaćena.”
Samo bol, ma kako bio snažan, ne može da proizvede umetnost.
Beg u neurozu, umesto ostajanja u pasivnosti, beg u umetnost. Umetnost postaje druga priroda. Da bi živeo, da bi preživeo Šubert je morao da pravi umetnost. Rad je neuroza i u isto vreme jedina moguća terapija za neurozu. To ne znači da je Šubert neizostavno patio i dok je radio, naprotiv časovi posvećeni radu bili su jedini časovi lišeni patnje.
Da li je patnja koja im je prethodila bila nužna kao stimulus?...
Niko ne uživa u patnji. Patnja je sposobnost i stoga je i umetnost. Onaj ko je sposoban da pati, ko ume da živi sa sopstvenim bolom, a ne potiskuje ga ili se od njega brani, ne mora da nosi ili da podnosi bol, već da ga izliva, prenosi.
“Da li zaista postoji vesela muzika? Ja ne poznajem ni jednu”...
Ovo je slučaj umetnika za koga je samoća neophodni uslov za kreativni rad koji sa svoje strane nosi društvenu izolaciju. Onaj ko počne da pati, nastaviće da pati, jer je organizam postao prijemčiv za bol.
“Niko ne može da razume tuđi bol, niko ne može da razume tuđu radost.”
Nemoguće je zajedno patiti, jer su osećanja skrojena po meri pojedinca i izmiču jeziku.
Нема коментара:
Постави коментар