Lična moć sastoji se u tome da uzmemo svoj život pod ruku i da ga vodimo ka ciljevima koje smo mi sami odlučili.
Mnogi nisu nikada razmišljali o svojoj ličnoj moći. Oni žive kao „uspavane lepotice“ čekajući da život odluči šta će sa njima da uradi.
Medicina je, istražujući različite tipove sna, prepoznala dva tipa sna lične moći. Onaj najteži i najštetniji je “san 4. stadijuma”.
Spavači 4. stepena su oni koji se svesno stavljaju u situaciju nekoga ko se povinuje životu, a da i ne razmišljaju o drugim alternativama osim da ga prihvate onakvog kakvim se predstavlja (kao i to kakvi su), koji veruju vestima iz novina i reklamama, koji igraju loto, koji se razboljevaju svaki put kada se pojavi talas gripa.
Oni sede na istoj obali reke godinama, dok ih život živi, a preko njih prelaze događaji.
I ne znaju da umiru po malo svakog dana uludo trošeći svoju moć i mogućnost, a da nisu ni živeli. Manje teška, ali surovija, je situacija “uznemirenih spavača”, onih koji pripadaju 1. stadijumu. Oni imaju onaj dobro poznati “trzaj spavača”. Sa trenucima iznenadne lucidne budnosti u kojima shvate da postoji jedan intenzivan i interesantan način života, i tokom kojih se, ako su mirni, osećaju jakima.
Shvataju da imaju snagu koju mogu da izraze, ali ih ideja o pripremi za akciju, o tome da moraju da se pokrenu, da moraju da izaberu sebi saputnike, koči i zaustavlja.
“A ako ipak ne vredi? I šta će reći drugi? A ako ispadnem smešan? A ako povredim sebe? A ako budem patio?” I eto straha koji dolazi prerušen u zdrav razum, opreznost, sposobnost zadovoljenja. “Možda moj život, na kraju krajeva, i nije tako loš. Ko je zadovoljan on uživa”
Stoga želim i moram da se obratim onima koji su budni i svesni, koji žele da potvrde i primene svoju duhovnu moć i da pojačaju sopstveno angažovanje i zadovoljstvo življenja praktikujući je.
Treba izabrati način življenja, svest o sebi, učestvovanje u odnosima sa drugima, koji nam nude mogućnost da imamo veru u sebe, da budemo poštovani, da budemo lideri, da imamo uspeha u onome što želimo da radimo.
POSTATI PROTAGONISTA SOPSTVENOG ŽIVOTA
Ako imamo pozorišnog iskustva, morali bismo da znamo šta znači reč “protagonista”. Od grčkog “protos” što znači prvi. Protagonista-lider zauzima centralno mesto na bilo kom polju, on je u centru svakog događaja, on daje svoj pečat u kontekstu u kome radi i živi.
Uvek je popularan u okruženju u kome živi, a ono ga prepoznaje kao vrednog velike pažnje.
PROTAGONISTI
Oni kao da su odlučili, svesno ili ne, da preuzmu odgovornost za to da budu živi i stoga da postupaju na način koji vodi ka samorealizaciji, i u malim akcijama, i u važnim odlukama.
Kada prihvate ili kada moraju da urade nešto što im se ne dopada ili primete da imaju neku bolest, ne ostaju nad tim bolom niti se mire sa sudbinom, već se brzo i lucidno organizuju kako bi modifikovali situaciju i kako bi se, što je manje moguće, povlačili pred životom.
Poštovanje sebe dolazi pre poštovanja od strane drugih. Ali to nije egoizam. Radi se o dostojanstvu, nezavisnosti, autonomiji (autos e nomos = upravljaj samim sobom). I može da se pojavi, zavisno od osobe: blago odvajanje, prostor između nje i drugih ali, iznad svega, prihvatanje i biranje samoće, ne kao utočišta u sebi samom, već kao mesta izvora života i duhovnog obnavljanja.
Protagonisti-lideri rado bivaju sa drugima, društveni su i privlačni, skoro uvek harizmatični (lični uticaj ili harizma), ali osećaju kao nešto nužno, potrebu da povremeno ostanu sami, da budu sa samima sobom, da promišljaju (misle), da sami organizuju sopstvenu energiju. (Sposobnost upravljanja sopstvenim izvorima energije: fizičkom, mentalnom, senzualnom, emotivnom).
Upravo je energija njihova osnovna karakteristika. Energija sa 4 “E”.
“Energy” : imati energiju
“Energize”: sposobnost da se energija prenese drugima
“Edge”: volja, htenje, želja, za pobedom
“Execute”: odluka da se dela
Nekada se mislilo da je “znanje” ono što pravi stratešku razliku među ljudima. Ono je i dalje fundamentalno. Ali ono se može steći učenjem, specijalizacija može da se kupi. Samo je lična energija tu uvek. I nalazi se samo u pojedincu. Ali je treba probuditi. A spavači to ne znaju, ili nemaju impuls da je koriste. Lider ima.
Energična osoba proizvodi vrednost, koja se prevodi u moć. I upravo je moć druga svest koja lidera razlikuje od drugih. Moć u svoja tri oblika korišćenja: snaga, potencijal i potenciranje.
Snaga označava osećaj mogućnosti, snage koja se koristi u sadašnjosti, broj obrtaja motora dok je u pokretu. Energiju akcije.
Potencijal označava energiju u rezervi, akumulirani naboj, unutrašnji projekat, ciljeve koje treba dostići, koji još nisu sprovedeni. Ljudski potencijal lidera je samopodsticajnog tipa: on je fokusiran na volju da se živi i da se realizuje.
Potenciranje određuje transformaciju potencijala i obrnuto; menjanje i poboljšanje svog delanja kroz angažovanost i izražavanje sopstvenih unutrašnjih resursa.
Ljudi postižu potenciranje kada ulažu napor da poboljšaju svoje reakcije ili da povećaju svoja znanja i svoje kapacitete. Potenciranje se često odigrava zahvaljujući intervenciji drugih ljudi koji stimulišu, ukazuju na načine, na puteve poboljšanja početnih karakteristika. To je zadatak roditelja, edukatora, šefova, učitelja, trenera.
Lider potencira sam sebe, instinktivno, zato što se zabavlja i realizuje sebe kroz neprestane izazove u odnosu na sopstvene limite.
Messner, koji se prvi popeo na 8000m, kada je pao i više nije mogao da planinari, postao je istraživač: “Za mene živeti znači ići preko. Svaki dan je nova polazna tačka.”
Za lidera ne postoji limit koji je nepomičan i nepremostiv, ni na jednom polju.
Svaki postignuti rezultat postaje potvrda da je bilo moguće i pretvara se u novu polaznu tačku. Izazov je uvek spram nas samih pre nego spram bilo koga drugog.
Nisu uspeh ili popularnost ti koji opravdavaju uloženi trud i izdržljivost lidera u samopojačavanju. Ono što ga pokreće je upravo koncept “moći”: mogućnost i snaga na raspolaganju, kreiranje novih realnosti, uticaj na one postojeće (protagonista).
(Sa seminara Kulturno-umetničke asocijacije Aletheia “Lider kao protagonista” održanog od 25. avgusta do 1. septembra 2013.)
Mnogi nisu nikada razmišljali o svojoj ličnoj moći. Oni žive kao „uspavane lepotice“ čekajući da život odluči šta će sa njima da uradi.
Medicina je, istražujući različite tipove sna, prepoznala dva tipa sna lične moći. Onaj najteži i najštetniji je “san 4. stadijuma”.
Spavači 4. stepena su oni koji se svesno stavljaju u situaciju nekoga ko se povinuje životu, a da i ne razmišljaju o drugim alternativama osim da ga prihvate onakvog kakvim se predstavlja (kao i to kakvi su), koji veruju vestima iz novina i reklamama, koji igraju loto, koji se razboljevaju svaki put kada se pojavi talas gripa.
Oni sede na istoj obali reke godinama, dok ih život živi, a preko njih prelaze događaji.
I ne znaju da umiru po malo svakog dana uludo trošeći svoju moć i mogućnost, a da nisu ni živeli. Manje teška, ali surovija, je situacija “uznemirenih spavača”, onih koji pripadaju 1. stadijumu. Oni imaju onaj dobro poznati “trzaj spavača”. Sa trenucima iznenadne lucidne budnosti u kojima shvate da postoji jedan intenzivan i interesantan način života, i tokom kojih se, ako su mirni, osećaju jakima.
Shvataju da imaju snagu koju mogu da izraze, ali ih ideja o pripremi za akciju, o tome da moraju da se pokrenu, da moraju da izaberu sebi saputnike, koči i zaustavlja.
“A ako ipak ne vredi? I šta će reći drugi? A ako ispadnem smešan? A ako povredim sebe? A ako budem patio?” I eto straha koji dolazi prerušen u zdrav razum, opreznost, sposobnost zadovoljenja. “Možda moj život, na kraju krajeva, i nije tako loš. Ko je zadovoljan on uživa”
Stoga želim i moram da se obratim onima koji su budni i svesni, koji žele da potvrde i primene svoju duhovnu moć i da pojačaju sopstveno angažovanje i zadovoljstvo življenja praktikujući je.
Treba izabrati način življenja, svest o sebi, učestvovanje u odnosima sa drugima, koji nam nude mogućnost da imamo veru u sebe, da budemo poštovani, da budemo lideri, da imamo uspeha u onome što želimo da radimo.
POSTATI PROTAGONISTA SOPSTVENOG ŽIVOTA
Ako imamo pozorišnog iskustva, morali bismo da znamo šta znači reč “protagonista”. Od grčkog “protos” što znači prvi. Protagonista-lider zauzima centralno mesto na bilo kom polju, on je u centru svakog događaja, on daje svoj pečat u kontekstu u kome radi i živi.
Uvek je popularan u okruženju u kome živi, a ono ga prepoznaje kao vrednog velike pažnje.
PROTAGONISTI
Oni kao da su odlučili, svesno ili ne, da preuzmu odgovornost za to da budu živi i stoga da postupaju na način koji vodi ka samorealizaciji, i u malim akcijama, i u važnim odlukama.
Kada prihvate ili kada moraju da urade nešto što im se ne dopada ili primete da imaju neku bolest, ne ostaju nad tim bolom niti se mire sa sudbinom, već se brzo i lucidno organizuju kako bi modifikovali situaciju i kako bi se, što je manje moguće, povlačili pred životom.
Poštovanje sebe dolazi pre poštovanja od strane drugih. Ali to nije egoizam. Radi se o dostojanstvu, nezavisnosti, autonomiji (autos e nomos = upravljaj samim sobom). I može da se pojavi, zavisno od osobe: blago odvajanje, prostor između nje i drugih ali, iznad svega, prihvatanje i biranje samoće, ne kao utočišta u sebi samom, već kao mesta izvora života i duhovnog obnavljanja.
Protagonisti-lideri rado bivaju sa drugima, društveni su i privlačni, skoro uvek harizmatični (lični uticaj ili harizma), ali osećaju kao nešto nužno, potrebu da povremeno ostanu sami, da budu sa samima sobom, da promišljaju (misle), da sami organizuju sopstvenu energiju. (Sposobnost upravljanja sopstvenim izvorima energije: fizičkom, mentalnom, senzualnom, emotivnom).
Upravo je energija njihova osnovna karakteristika. Energija sa 4 “E”.
“Energy” : imati energiju
“Energize”: sposobnost da se energija prenese drugima
“Edge”: volja, htenje, želja, za pobedom
“Execute”: odluka da se dela
Nekada se mislilo da je “znanje” ono što pravi stratešku razliku među ljudima. Ono je i dalje fundamentalno. Ali ono se može steći učenjem, specijalizacija može da se kupi. Samo je lična energija tu uvek. I nalazi se samo u pojedincu. Ali je treba probuditi. A spavači to ne znaju, ili nemaju impuls da je koriste. Lider ima.
Energična osoba proizvodi vrednost, koja se prevodi u moć. I upravo je moć druga svest koja lidera razlikuje od drugih. Moć u svoja tri oblika korišćenja: snaga, potencijal i potenciranje.
Snaga označava osećaj mogućnosti, snage koja se koristi u sadašnjosti, broj obrtaja motora dok je u pokretu. Energiju akcije.
Potencijal označava energiju u rezervi, akumulirani naboj, unutrašnji projekat, ciljeve koje treba dostići, koji još nisu sprovedeni. Ljudski potencijal lidera je samopodsticajnog tipa: on je fokusiran na volju da se živi i da se realizuje.
Potenciranje određuje transformaciju potencijala i obrnuto; menjanje i poboljšanje svog delanja kroz angažovanost i izražavanje sopstvenih unutrašnjih resursa.
Ljudi postižu potenciranje kada ulažu napor da poboljšaju svoje reakcije ili da povećaju svoja znanja i svoje kapacitete. Potenciranje se često odigrava zahvaljujući intervenciji drugih ljudi koji stimulišu, ukazuju na načine, na puteve poboljšanja početnih karakteristika. To je zadatak roditelja, edukatora, šefova, učitelja, trenera.
Lider potencira sam sebe, instinktivno, zato što se zabavlja i realizuje sebe kroz neprestane izazove u odnosu na sopstvene limite.
Messner, koji se prvi popeo na 8000m, kada je pao i više nije mogao da planinari, postao je istraživač: “Za mene živeti znači ići preko. Svaki dan je nova polazna tačka.”
Za lidera ne postoji limit koji je nepomičan i nepremostiv, ni na jednom polju.
Svaki postignuti rezultat postaje potvrda da je bilo moguće i pretvara se u novu polaznu tačku. Izazov je uvek spram nas samih pre nego spram bilo koga drugog.
Nisu uspeh ili popularnost ti koji opravdavaju uloženi trud i izdržljivost lidera u samopojačavanju. Ono što ga pokreće je upravo koncept “moći”: mogućnost i snaga na raspolaganju, kreiranje novih realnosti, uticaj na one postojeće (protagonista).
(Sa seminara Kulturno-umetničke asocijacije Aletheia “Lider kao protagonista” održanog od 25. avgusta do 1. septembra 2013.)
Нема коментара:
Постави коментар